Tokom bombardovanja Beograda ljudi su pobegli u zoo vrt, a Nemci ga sravnili do temelja: "U tim pećinama poginulo je mnogo ljudi"
Aprila 1941. godine nemački bombarderi zasuli su Beograd bombama. Stanovnici su u očaku pokušavali da pronađu bili kakvo sklonište za koje su verovali da će im spasiti živote. Jedna od naizgled sigurnih lokacija bio je Zoološki vrt na Dorćolu. Međutim, desilo se ono što niko nije predvideo, upravo je on gađan i sravnjen.
Zoološki vrt je gotovo do temelja srušen, a mnoge životinje su ubijene. Ipak, bilo je i onih koje su preživele. Prema podacima iz Monografije Zoološkog vrta koju je priredio pokojni direktor Vuk Bojović, u strahu da će gladne divlje životinje napadati ljude u gradu, mnoge su bile usmrćene, jer su se razbežale po gradu.
Do nemačkog bombardovanja u Zoološkom vrtu je bilo oko 1.180 životinja (255 sisara, 142 glodara, 822 ptica, 31 gmizavac).
Već tom prilikom (bombardovanje 6. aprila 1941. godine) broj životinja je desetkovan. Nojevi su viđeni na Terazijama, a gladni majmuni su upadali u kuće u potrazi za hranom. Mnoge žitovinje su usled hladnog vremena uginule", piše u Monografiji.
"Nemci su gađali fabriku vojne odeće (kasnije Beko), ali nijedna bomba nije pala tu, već su sve završile u Zoološkom vrtu. Stanari okolnih zgrada i kuća, naivno su poverovali da Vrt neće biti meta, pa su listom pohrlili da tu nađu utočište. Ali, bombe su padale baš na Zoološki vrt. U pećini u kojoj se i danas nalaze zebre i antilope, izginulo je mnogo ljudi. Jedna bomba pala je baš tu, probila ploču i ubila mnogo ljudi", pričala je, sada pokojna Dane Savković-Gligorić, čija su sećanja sačuvana u Monografiji Zoo vrta.
I njen otac, Miodrag Savković, koji je upravljao Zoološkim vrtom, nije dočekao kraj rata. On je, bez prave optužbe i obrazloženja, uhapšen 1944. godine. Potom je ubijen. Porodica nikada nije saznala ni mesto, ni način, ni razlog zašto je ubijen.
(Kurir.rs/Mondo)